LALA I SOSA

Za vreme rata uđu Rusi u selo. Pronese se vest da napadaju sve žene redom. Kada Lala to čuje, on se zabrine, pa sakrije Sosu u šupu. Vireći kroz rupicu, Sosa ugleda kako jedan vojnik juri njihovu kozu. Viče Sosa iz šupe:
– Pusti me, Lalo, ovo nisu Rusi, ovo su Kozaci.


Rešio Lala da kupi sebi košulju, pa uđe u prodavnicu.
– Dobar dan! ‘Teo bih da kupim jednu košulju.
– Koju boju želite? – pita trgovac.
– Je l’ imate boje jorgovana?
Prodavac mu iznese pet-šest košulja, sve u nijansama boje jorgovana.
– Koja vam se dopada?
– Ta, znate, ne paše mi nijedna od tih boja. U izlogu stoji jedna koja mi se baš sviđa.
Odu oni do izloga i Lala prstom pokaže na belu košulju.
– Evo, baš ova!
– Zaboga, to nije boja jorgovana, to je bela košulja!
– Ta, ima i belog jorgovana – reče Lala.


Oženio se Lala i nakon kratkog vremena sazna da ga Sosa vara s nekoliko ljudi iz sela. Mada mu je bilo krivo, odluči on da joj ne prigovori, tešeći se da to i nije tako strašno.
Posle nekog vremena sazna on da ga Sosa vara s čitavim selom! Pošto je tada morao da joj prigovori, on joj kaže:
– Pa, dobro, nesrećo, ako me već varaš, zašto to radiš s čitavim selom?
Sosa mu prezrivo odgovori:
– Jako selo – trideset kuća!
Prodaje Lala kuću Kinezima:
– Ovo ovde je moje dvorište.
– Ovo ovde je moja kujna.
– Ovo ovde je moja soba.
A u sobi Sosa i komšija vode ljubav.
– A ono tamo sam ja – kaže Lala i pokaže na komšiju.
– Pobogu, komšo, kako ti? Pa valjda sam to ja.
– Sedi i uživaj, komšo, kô da oni pa znaju naški – odgovori Lala.


Došao Lala u Beograd. Pita prvog prolaznika:
– Izvin’te, moliću lepo, a di je Knez Mihailova?
– Pa to svaka budala zna! – odgovori prolaznik.
– Ta, zato sam vas i pit’o.

Lala se žali komšiji:
– Zamislite, komšija, vratim se juče kući i zateknem Sosu sa Šveđaninom u krevetu.
– I šta si mu rekao?!
– Ta šta sam mogao kas’ti kad ne znam švedski!



Treću godinu zaredom Lali kobila ubija ženu! Pita ga prijatelj:
– Lalo, ne mogu da odgonetnem ono tvoje ponašanje na sahrani, kad ti priđe žena – ti klimaš glavom potvrdno, a kad ti priđe muškarac – odmahuješ glavom?
– Vidi, kad mi priđe žena, ona mi izjavi saučešće i ja kažem hvala, a kada mi priđe muškarac on pita hoću li prodati kobilu, a ja kažem neću!

Žalio se Lala na regrutaciji da slabo vidi. Poslali ga u Novi Sad pred vojnu komisiju. Lekar mu kaže:
– Pročitaj onu parolu.
– Koju parolu? – pita Lala.
– Onu na tabli.
– Izvin’te, na kojoj tabli?
– Pa onoj na zidu.
– Bud’te ljubazni, pokažite mi taj zid.
Oslobođen vojne obaveze, odlazi Lala u bioskop da prekrati vreme do polaska voza za Orlovat. Završio se film, upalilo se svetlo. Lala ugleda pored sebe zapanjenog predsednika vojne komisije. Seti se:
– Izvin’te, ide l’ ovaj autobus za Liman?